NIKO NE ŽELI DA BUDE PRVI: Kletva koje se plaši cela Evroliga...
Ovo "prokletstvo" datira iz 1988. godine, kada je uveden Fajnal-for format u tadašnjem Kupu evropskih šampiona. S obzirom na tadašnji sistem, grupna faza, pa nokaut utakmice govorilo se o "prokletstvu favorita".
To verovanje dodatno su učvrstila velika iznenađenja, a najpoznatiji primer je trijumf Partizan 1992. godine, kada je Saša Đorđević pogodio legendarnu trojku sa zvukom sirene i doneo crno-belima šampionski pehar Evrolige.
Ipak, istorija pokazuje da su favoriti više puta pobeđivali, što nas dovodi do značaja samog formata takmičenja.
U modernoj eri Evrolige, ni favorit niti tim sa najboljim učinkom u regularnoj sezoni nije uspeo da osvoji trofej. To nije sujeverje, to je statistička činjenica.
Nikome nije jasno zašto se to u stvari dešava.
Najjednostavniji odgovor je verovatno i najlogičniji: format takmičenja. Bivši trener CSKA Moskva Dimitris Itudis dugo je isticao da vrhunski timovi najviše profitiraju u plej-of serijama, gde kvalitet dolazi do izražaja kroz više utakmica. CSKA je kroz istoriju Evrolige imao najviše problema sa ovom "kletvom".
Međutim, kada se posle cele sezone i plej-ofa šampion odlučuje u samo dve nokaut utakmice, pritisak se naglo prebacuje na najjače timove – upravo one od kojih se očekuje da pobede. Jedna loša noć može poništiti celu sezonu.
Možete to nazvati "prokletstvom", ali iza svega stoji racionalno objašnjenje. Kada počne fajnal-for, svaki tim ima otprilike 25% šanse da osvoji titulu.
Prvo mesto u regularnoj sezoni tada više ne donosi stvarnu prednost.
Zato timovi retko opsesivno jure prvo mesto. Glavni cilj je prednost domaćeg terena u plej-ofu; prvo mesto je samo posledica kontinuiteta, biti među najboljih četiri. Ipak, neko mora da bude prvi pred plej-of.